Komšić, za kog Hrvati u BiH smatraju da je izabran glasovima Bošnjaka i suprotno njihovoj volji, obratio se na Generalnoj skupštini iako nije imao saglasnost tročlanog državnog Predsedništva zemlje koju predstavlja.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić direktno je u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku danas optužio Hrvatsku i Srbiju za nastavak ratnih politika prisvajanja delova Bosne i Hercegovine.
„Njihove tendencije na diplomatskom planu u kojima negiraju temeljna ljudska prava pojedinaca, kako bi kroz neka imaginarna kolektivna prava ostvarili veoma jasne ciljeve, prevazilaze dobrosusedske odnose jer se i u tim aktivnostima i namerama krije strateški cilj prisvajanja dela teritorija Bosne i Hercegovine“, istaknao je Komšić, a prenosi Index.hr, pozivajući se na agenciju Hina.
Komšić, za kog Hrvati u BiH smatraju da je izabran glasovima Bošnjaka i suprotno njihovoj volji, obratio se na Generalnoj skupštini iako nije imao saglasnost tročlanog državnog Predsedništva zemlje koju predstavlja.
Kritikovao i međunarodnu zajednicu
On je zahteve hrvatskih stranaka za ostvarenje prava toga naroda za legitimno političko predstavljanja ocenio diskriminacijom manjina, navodeći kako su upravo te političke grupacije pred Međunarodnim sudom za ratne zločine na području bivše Jugoslavije osuđene za „udruženi zločinački pothvat“, očito aludirajući na presudu šestorici zvaničnika Herceg Bosne.
Takođe je kritikovao i srpsku stranu u BiH, navodeći da negira presude o genocidu i zločina protiv čovečnosti.
„Da je ovo još složenija priča, govori nam i taj podatak da nam se pokušava nametnuti, čak i diplomatskim aktivnostima na međunarodnoj sceni, postojanje diskriminacije i nejednakosti građana Bosne i Hercegovine, kroz isticanje etničke pripadnosti dela građana, tražeći veća prava za etničke zajednice koje susedne zemlje podržavaju, ali uvek na štetu temeljnih ljudskih prava“, istakao je Komšić.
On je kritikovao i predstavnike međunarodne administracije angažovane u BiH, navodeći kako bi trebalo samo da zastupaju interese građana, a ne kolektiviteta, jer „osim što je tako nešto u potpunosti neprihvatljivo, to je ujedno i veoma opasno“.
Ljudska prava, uspostavljena deklaracijom UN-a i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, poljuljana su i selektivno se primenjuju, kazao je Komšić i ocenio da to predstavlja veliku opasnost za očuvanje sistema zaštite ljudskih prava.
„Jačanje etničkih politika u mojoj zemlji, zasnovanih na isključivosti i etno-šovinističkim tendencijama, uz porast verskih netrpeljivosti i urušavanje sekularizma u regionu Zapadnog Balkana izaziva veliku zabrinutost“, kazao je on, a prenosi agencija Beta.
Prema njegovim rečima, građani BiH su veoma osetljivi na takve društvene poremećaje, s obzirom na rat u toj zemlji od 1992. do 1995. godine, a „posebno zbog genocida koji je izvršen u Srebrenici“.
Navodeći da dolazi iz zemlje koja je važila kao uspešan primer uspostavljanja mira, Komšić je naveo da u poslednjih par godina u BIH postoji sve veći pritisak da se degradiraju osnovna ljudska i gradjanska prava, kao i da se eliminišu pojedinci, odnosno građani, kao subjekti ljudskih prava: „Kompleksno izgrađen sistem institucija BiH, zasnovan na Dejtonskom mirovnom sporazumu, otežava postizanje političkog konsenzusa koji bi zemlju pomerio sa Dejtonskog mirovnog sporazuma ka funkcionalnoj državi, sa perspektivom da postane članica Evropske unije i NATO saveza.“
Komšić je dalje ocenio da u BiH ne postoji sistem vrednosti, koji u svojoj osnovi ima jednakost svih pojedinaca unutar nekog društva, već da postoje sistemske diskriminacije i nejednakosti građana, što je potvrđeno i u više presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Još je kazao da se „kroz diplomatske aktivnosti raznih aktera traži dodatna diskriminacija na etničkoj osnovi, kako bi unutar tih etničkih zajednica stvorili atmosferu za proces samoopredjeljenja, sa konačnim ciljem disolucije ili raspada BiH i pripajanje delova njenih teritorija susednim zemljama“.
Prema njegovim rečima, isti ti faktori negiraju presude Haškog tribunala, koji je utvrdio počinjeni genocid, zločine protiv čovečnosti i druge ratne zločine: „U tom smislu dodeljuju se priznanja i glorifikuju ratni zločinci. Da li takvi faktori, koji negiraju takve presude, skrivajući počinioce genocida i ratnih zločina, mogu uopšte biti deo medjunarodnog pravnog poretka? To je pitanje koje direktno zadire u temelje međunarodnog prava i same organizacije UN-a.“
Komšić očekuje da će Visoki predstavnik u BiH voditi računa o potrebi zaštite medjunarodnih pravnih akata i njihovih temeljnih vrednosti.
„Nsam znao da je Milanović poglavica Hrvata“
Komšić se nakon završenog govora osvrnuo na izjave hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, prenosi sarajevsko Oslobođenje.
„Ja sam zaista mislio da imamo posla s ozbiljnim stavovima i ozbiljnim izjavama. Ne živimo mi u u 1800. i nekoj godini, da ovde ili bilo gde drugo mogu nastupati poglavice. Dakle, ja sam mislio da je on predsednik Republike Hrvatske, kao što mu i piše zvanično, a ne poglavica čak celog jednog naroda. Dakle, mi bi trebalo da u ovoj, sali UN-a predstavljamo države, jer je to dostignuće modernog sveta, to su dostignuća od kojih ne možemo pobeći, a nismo poglavice koje se takmiče čije je pleme veće ili jače i koje će pleme pobediti. Nažalost kažem, mislim to što sam čuo to je vrhunac gluposti i anahronizma u regiji. Čak ni Vučić ne govori da je predsednik svih Srba“, rekao je Komšić.
Izvor Danas
0 Primjedbe